Predstavljam vam Vuka

Vuk je veseo, energičan, umiljat i veoma tvrdoglav dečak. U avgustu puni 3 godine.

Ukratko za one koji su propustili ranije postove, o glavnom junaku:

Taman sam mislila da sam prošla u trudnoći bez osećaja drugog stanja, ali avaj došlo je do klimatskih promena i onako ogromna u zadnjim nedeljama trudnoće sam sam zaista kuvala na najvišim temperaturama ikad zabeleženim u Srbiji. I dalje se sećam tog osećaja ključanja vode ispod kože. Vuk iako je odlučio u jednom trenutku da ubrza svoje predstavljanje svetu, ipak je bio doktor taj kome se žurilo da što pre vidi Vuka. Iskreno tata i ja smo bili poprilično uplašenu i tako rastrzani između želje da što pre ali i kasnije dodje taj dan Vukovog rođenja.

Izgleda da je baš bio slatko novorodjenče, meni u svakom slučaju najlepše, jer kad kompliment dodje od srpske babice onda je zaista zasluzen. Posle se na nas nameračila dr.Korać koja je smislila nove metode lečenja bebi žutice za one sa plićim džepom i umalo nije zaista veliki problem napravila.

Mlekara je radila svega šest meseci i proizvodnja je bila nedovoljna za Vukove prohteve. Jedna od težih stvari kroz koje smo prošli su bili dugi i česti podoji, istim tempom od prvog pa do posledjeg dana dojenja.

Ostalo je zaista išlo po propisima. Smeškao se, grickao stopao, sedeo, prohodao (pola vremena je hodao za svoj 1. rođendan, a pola puzao) na vreme. Jedino sto se drao i tražio pažnju, kao da ga je bilo tri komada. Da ne ureknem, o zdravlju neću pisati.

Imali smo jednu tešku avanturu oko 2. rodjendana vezanu za govor. Pametna mama se dosetila modernih tehnologija za svoje i dobro deteta - Baby TV. Vuk sa druge strane nije imao zamerki i jel nije progovarao. Onda su krenule šetnje po psiholozima, lekarima, logopedima i zahvaljući prvoj dijagnozi nesposobnjakovica iz IZPG u Jovanovoj, a koju je pametna (ovaj put duplo pametnija) mama svaki put naivno pokazivala drugim nesposobnjakovićima ređale su se nove i stare dijagnoze. Pogrešne. Mali Vuk videvši da je đavo odneo šalu odlučio je jednog dana u parkiću da progovori potpuno tečno na engleskom. Tako se taj dan igrao na see saw, spuštao niz slide i brao pink flower. Što nas je konačno stavilo u spoznaju šta se to desilo i upisali smo dete na kurs stranih jezika - odsek za srpski jezik. Situacija je OK, jer Vuk hvala Bogu nema organski problem vezan za razvoj govora, ali i dalje moramo da vežbamo gramatiku srpskog jezika. Naravno naišli smo i na dovoljno stručne ljude na tom putu i sigurno ću ih pomenuti u nekim od sledećih postova.

Međutim za svaki problem mora postojati i uzrok tog problema. Ono što možda stoji kao uzrok je laički i kratko rečeno ADHD, ali ima vremena i ta "povišenija aktivnost" da se snizi. Jedino do kog se zaključka došlo jeste da je mama sigurno patila od tog ADHD tako da ću i o tome više pisati.

Vuk je i jedno veoma fino dete. Zna da koristi - Izvoli, Hvala, Dobar dan, Doviđenja, Laku noć, Kako ste, Prijatno, Komšija,nice.

Trenutno usavšavamo brojanje prstića, olovaka, lopti po kući. Nekad se zaustavi na tačnom rezultatu, a nekad produži dalje. Tako da sad imamo po tri noge, sedam prstiju i sl.

Vuk zna i kako se zove i preziva, kao i imena svih ukućana.

Zna i da imitira celu svoju farmu igračaka životinja, koje redovno stavlja u krevet, jer - Moraš spavaš, rasteš.

Ne boji se Baba Roge i veštica i uporno ih traži u mraku da dođu da se igraju sa njim.

Preferira crnke od plavuša, iako mu boje baš nisu jača strana.

U duši je ekspresionista i mi kao obične neznalice ne možemo da prokljuvimo njegova umetnička dela, nego nam on objašnjava krugove, linije i tačkice - Crtam auto, crtam magu, crtam Deda Mraza...

Plaši se ronilačkih boca i time out u sobi kad zabrlja, a najviše voli da pliva, svira, peva i kuva.

Toliko za sada, a vi izvol´te svratite još koji put.

*Vuk = Wolf

Dobrodosli u Srbiju

...I nazad na Blogger.

Nažalost blog.381 sistem više ne postoji, a sa njim su nestali i svi moji postovi.

Prohujali sa istekom godišnje uplate sistema, iako se mogu videti još uvek na google pretraživacu, čisto da me dodatno nerviraju.

Dve godine pisanja je nestalo zbog bezobrazluka vlasnika, administatora tog sajta.

Zar je bilo teško poslati jedan email i obavestiti blogere blagovremeno? Mozda na nekom drugom pozivnom broju bih dobila to tužno obaveštenje, 381 je ipak pozivni za zonu sumraka.

Zabeleži i zapamti - Još jednu vrstu srpske profesionalnosti. Zašto svi imaju više blogova. Otvori blog i na World press.