Ove godine nemam favorita. Nekoliko pesama mi jeste "ušlo u usi", ali nijednu ne mogu da izdvojim. Neke od njih su u finalu, neke ne (Litvanija, Estonija, Finska, Švedska, Slovačka, Malta), odnos pola-pola.
Prošlogodišnje pesme, par njih (među njima i norvešku) i dalje slušam sa zadovoljstvom, ove godine izbor je za moj ukus ipak lošiji. Našu pesmu međutim ne doživljavam uopšte, kao većina toliko tragično. Što bi se reklo, može da prođe (u finale), tako je i bilo.
Čitam da se koplja lome između Azerbejdžana i Nemačke, navijam za ovu drugu. Zanimljivija mi je, a i bilo bi bolje po sve fanove ESC da opet jedna sujetna zapadna zemlja pobedi. Neka smo mi istočni večito drugi, samo da ESC opstane. Kad bi ukinuli ESC, za mene bi to bilo jednako ukidanju: Slave, Nove Godine, Božića i Uskrsa zajedno.
Ostatak porodice nema ESCovske dileme i ovo je njihov izbor (klik na siva slova, da čujete i vidite) koji podržavam : Bora - Jermenija, Rusija, Španija, Baba - Kipar, Ćus - Nemačka, Deda - izrod, dok se Vuk odlučio za:
i
Showing posts with label Moi. Show all posts
Showing posts with label Moi. Show all posts
Friday, May 28, 2010
Tuesday, April 27, 2010
Čeburaška
Čeburaška je ruski crtani film (kadar po kadar) koji je sniman u periodu od 1969. do 1983. godine. Verovatno je tada bio čudesna animacija, ali i pola veka kasnije ne gubi ništa od svoje lepote. Zato se možda lako probio među morem crtaća na kablovskoj televiziji i postao Vukov omiljeni crtani film.
Vuk iako ne razume potpuno radnju, jos je mali, a i na ruskom je, našao je nešto u njemu, toliko mu je smešan da se drži za stomak dok ga gleda i oduševljeno nam priča o njemu. Radnja se sviđa i mami i tati, realna je (mada nisu svi likovi) i bliska nama i našem detinjstvu.
Starije generacije ili ljubitelji ruske kinematografije su sigurno čuli za ovaj crtani film, verovatno ga i odgledali, dok je meni do skora bio potpuno nepoznat. Inače, poznata dečija pesma Dragana Lakovića - Krokodil Gena je prevedena verzija pesme iz tog crtanog filma, preko nje smo, tražeći je na you tube i došli do crtaća
Čeburaška je glavni lik, preslatka, tropska životinja, nepoznata nauci, koja je slučajno sa tovarom pomorandži iz svoje tropske domovine završila u jednom ruskom gradiću. Kroz četiri epizode možemo pratiti kako se on (Č. je dečko) snalazi u novoj sredini. U tome mu pomaže njegov novi drugar, siromašni krokodil Gena, a muke zadaje jedna bleskasta bakica. Čeburaška najviše od svega želi da postane pionir.
Zanimljivosti - Čeburaška je nekoliko puta bio maskota ruske reprezentacije na Olimpijskim igrama, zadnji put 2010. Japanci su tđe ljubitelji ovog lika i dela, učestvovali su i u snimanju novih epizoda, vrlo loših. Jos jedan veliki fan je i Johnny Weir.
Predlažem i vama da ga pogledate sa klincima.. Postavila sam Vukovu omiljenu epizodu (1. i 2. deo), koja baš počinje sa svima znanom pesmicom.
Vuk iako ne razume potpuno radnju, jos je mali, a i na ruskom je, našao je nešto u njemu, toliko mu je smešan da se drži za stomak dok ga gleda i oduševljeno nam priča o njemu. Radnja se sviđa i mami i tati, realna je (mada nisu svi likovi) i bliska nama i našem detinjstvu.
Starije generacije ili ljubitelji ruske kinematografije su sigurno čuli za ovaj crtani film, verovatno ga i odgledali, dok je meni do skora bio potpuno nepoznat. Inače, poznata dečija pesma Dragana Lakovića - Krokodil Gena je prevedena verzija pesme iz tog crtanog filma, preko nje smo, tražeći je na you tube i došli do crtaća
Čeburaška je glavni lik, preslatka, tropska životinja, nepoznata nauci, koja je slučajno sa tovarom pomorandži iz svoje tropske domovine završila u jednom ruskom gradiću. Kroz četiri epizode možemo pratiti kako se on (Č. je dečko) snalazi u novoj sredini. U tome mu pomaže njegov novi drugar, siromašni krokodil Gena, a muke zadaje jedna bleskasta bakica. Čeburaška najviše od svega želi da postane pionir.
Zanimljivosti - Čeburaška je nekoliko puta bio maskota ruske reprezentacije na Olimpijskim igrama, zadnji put 2010. Japanci su tđe ljubitelji ovog lika i dela, učestvovali su i u snimanju novih epizoda, vrlo loših. Jos jedan veliki fan je i Johnny Weir.
Predlažem i vama da ga pogledate sa klincima.. Postavila sam Vukovu omiljenu epizodu (1. i 2. deo), koja baš počinje sa svima znanom pesmicom.
Sunday, April 4, 2010
Sa malim zakašnjenjem
Srećna Pasha!
O Pashi možete malo pročitati ovde i puno više ovde.
Probala sam jednom kekse sa slike. Upravo sam saznala tj. podsetila da se (englenizovano) zovu Matzo. Moguće i da sam nešto pobrkala, ima tome godina.
Izvini V, nisu mi se baš dopali. Nije bilo do domaćice (najbolje torte i pite pravi), već do samih sastojaka. Tradicija je ipak važnija od moje hm.... Hvala što si je podelila sa mnom.
Vuk bi ih isto gricnuo. Gleda sliku i kaže - Jedemo keksić.
O Pashi možete malo pročitati ovde i puno više ovde.
Probala sam jednom kekse sa slike. Upravo sam saznala tj. podsetila da se (englenizovano) zovu Matzo. Moguće i da sam nešto pobrkala, ima tome godina.
Izvini V, nisu mi se baš dopali. Nije bilo do domaćice (najbolje torte i pite pravi), već do samih sastojaka. Tradicija je ipak važnija od moje hm.... Hvala što si je podelila sa mnom.
Vuk bi ih isto gricnuo. Gleda sliku i kaže - Jedemo keksić.
Friday, March 19, 2010
Predstavljam vam Vuka
Vuk je veseo, energičan, umiljat i veoma tvrdoglav dečak. U avgustu puni 3 godine.
Ukratko za one koji su propustili ranije postove, o glavnom junaku:
Taman sam mislila da sam prošla u trudnoći bez osećaja drugog stanja, ali avaj došlo je do klimatskih promena i onako ogromna u zadnjim nedeljama trudnoće sam sam zaista kuvala na najvišim temperaturama ikad zabeleženim u Srbiji. I dalje se sećam tog osećaja ključanja vode ispod kože. Vuk iako je odlučio u jednom trenutku da ubrza svoje predstavljanje svetu, ipak je bio doktor taj kome se žurilo da što pre vidi Vuka. Iskreno tata i ja smo bili poprilično uplašenu i tako rastrzani između želje da što pre ali i kasnije dodje taj dan Vukovog rođenja.
Izgleda da je baš bio slatko novorodjenče, meni u svakom slučaju najlepše, jer kad kompliment dodje od srpske babice onda je zaista zasluzen. Posle se na nas nameračila dr.Korać koja je smislila nove metode lečenja bebi žutice za one sa plićim džepom i umalo nije zaista veliki problem napravila.
Mlekara je radila svega šest meseci i proizvodnja je bila nedovoljna za Vukove prohteve. Jedna od težih stvari kroz koje smo prošli su bili dugi i česti podoji, istim tempom od prvog pa do posledjeg dana dojenja.
Ostalo je zaista išlo po propisima. Smeškao se, grickao stopao, sedeo, prohodao (pola vremena je hodao za svoj 1. rođendan, a pola puzao) na vreme. Jedino sto se drao i tražio pažnju, kao da ga je bilo tri komada. Da ne ureknem, o zdravlju neću pisati.
Imali smo jednu tešku avanturu oko 2. rodjendana vezanu za govor. Pametna mama se dosetila modernih tehnologija za svoje i dobro deteta - Baby TV. Vuk sa druge strane nije imao zamerki i jel nije progovarao. Onda su krenule šetnje po psiholozima, lekarima, logopedima i zahvaljući prvoj dijagnozi nesposobnjakovica iz IZPG u Jovanovoj, a koju je pametna (ovaj put duplo pametnija) mama svaki put naivno pokazivala drugim nesposobnjakovićima ređale su se nove i stare dijagnoze. Pogrešne. Mali Vuk videvši da je đavo odneo šalu odlučio je jednog dana u parkiću da progovori potpuno tečno na engleskom. Tako se taj dan igrao na see saw, spuštao niz slide i brao pink flower. Što nas je konačno stavilo u spoznaju šta se to desilo i upisali smo dete na kurs stranih jezika - odsek za srpski jezik. Situacija je OK, jer Vuk hvala Bogu nema organski problem vezan za razvoj govora, ali i dalje moramo da vežbamo gramatiku srpskog jezika. Naravno naišli smo i na dovoljno stručne ljude na tom putu i sigurno ću ih pomenuti u nekim od sledećih postova.
Međutim za svaki problem mora postojati i uzrok tog problema. Ono što možda stoji kao uzrok je laički i kratko rečeno ADHD, ali ima vremena i ta "povišenija aktivnost" da se snizi. Jedino do kog se zaključka došlo jeste da je mama sigurno patila od tog ADHD tako da ću i o tome više pisati.
Vuk je i jedno veoma fino dete. Zna da koristi - Izvoli, Hvala, Dobar dan, Doviđenja, Laku noć, Kako ste, Prijatno, Komšija,nice.
Trenutno usavšavamo brojanje prstića, olovaka, lopti po kući. Nekad se zaustavi na tačnom rezultatu, a nekad produži dalje. Tako da sad imamo po tri noge, sedam prstiju i sl.
Vuk zna i kako se zove i preziva, kao i imena svih ukućana.
Zna i da imitira celu svoju farmu igračaka životinja, koje redovno stavlja u krevet, jer - Moraš spavaš, rasteš.
Ne boji se Baba Roge i veštica i uporno ih traži u mraku da dođu da se igraju sa njim.
Preferira crnke od plavuša, iako mu boje baš nisu jača strana.
U duši je ekspresionista i mi kao obične neznalice ne možemo da prokljuvimo njegova umetnička dela, nego nam on objašnjava krugove, linije i tačkice - Crtam auto, crtam magu, crtam Deda Mraza...
Plaši se ronilačkih boca i time out u sobi kad zabrlja, a najviše voli da pliva, svira, peva i kuva.
Toliko za sada, a vi izvol´te svratite još koji put.
*Vuk = Wolf
Ukratko za one koji su propustili ranije postove, o glavnom junaku:
Taman sam mislila da sam prošla u trudnoći bez osećaja drugog stanja, ali avaj došlo je do klimatskih promena i onako ogromna u zadnjim nedeljama trudnoće sam sam zaista kuvala na najvišim temperaturama ikad zabeleženim u Srbiji. I dalje se sećam tog osećaja ključanja vode ispod kože. Vuk iako je odlučio u jednom trenutku da ubrza svoje predstavljanje svetu, ipak je bio doktor taj kome se žurilo da što pre vidi Vuka. Iskreno tata i ja smo bili poprilično uplašenu i tako rastrzani između želje da što pre ali i kasnije dodje taj dan Vukovog rođenja.
Izgleda da je baš bio slatko novorodjenče, meni u svakom slučaju najlepše, jer kad kompliment dodje od srpske babice onda je zaista zasluzen. Posle se na nas nameračila dr.Korać koja je smislila nove metode lečenja bebi žutice za one sa plićim džepom i umalo nije zaista veliki problem napravila.
Mlekara je radila svega šest meseci i proizvodnja je bila nedovoljna za Vukove prohteve. Jedna od težih stvari kroz koje smo prošli su bili dugi i česti podoji, istim tempom od prvog pa do posledjeg dana dojenja.
Ostalo je zaista išlo po propisima. Smeškao se, grickao stopao, sedeo, prohodao (pola vremena je hodao za svoj 1. rođendan, a pola puzao) na vreme. Jedino sto se drao i tražio pažnju, kao da ga je bilo tri komada. Da ne ureknem, o zdravlju neću pisati.
Imali smo jednu tešku avanturu oko 2. rodjendana vezanu za govor. Pametna mama se dosetila modernih tehnologija za svoje i dobro deteta - Baby TV. Vuk sa druge strane nije imao zamerki i jel nije progovarao. Onda su krenule šetnje po psiholozima, lekarima, logopedima i zahvaljući prvoj dijagnozi nesposobnjakovica iz IZPG u Jovanovoj, a koju je pametna (ovaj put duplo pametnija) mama svaki put naivno pokazivala drugim nesposobnjakovićima ređale su se nove i stare dijagnoze. Pogrešne. Mali Vuk videvši da je đavo odneo šalu odlučio je jednog dana u parkiću da progovori potpuno tečno na engleskom. Tako se taj dan igrao na see saw, spuštao niz slide i brao pink flower. Što nas je konačno stavilo u spoznaju šta se to desilo i upisali smo dete na kurs stranih jezika - odsek za srpski jezik. Situacija je OK, jer Vuk hvala Bogu nema organski problem vezan za razvoj govora, ali i dalje moramo da vežbamo gramatiku srpskog jezika. Naravno naišli smo i na dovoljno stručne ljude na tom putu i sigurno ću ih pomenuti u nekim od sledećih postova.
Međutim za svaki problem mora postojati i uzrok tog problema. Ono što možda stoji kao uzrok je laički i kratko rečeno ADHD, ali ima vremena i ta "povišenija aktivnost" da se snizi. Jedino do kog se zaključka došlo jeste da je mama sigurno patila od tog ADHD tako da ću i o tome više pisati.
Vuk je i jedno veoma fino dete. Zna da koristi - Izvoli, Hvala, Dobar dan, Doviđenja, Laku noć, Kako ste, Prijatno, Komšija,nice.
Trenutno usavšavamo brojanje prstića, olovaka, lopti po kući. Nekad se zaustavi na tačnom rezultatu, a nekad produži dalje. Tako da sad imamo po tri noge, sedam prstiju i sl.
Vuk zna i kako se zove i preziva, kao i imena svih ukućana.
Zna i da imitira celu svoju farmu igračaka životinja, koje redovno stavlja u krevet, jer - Moraš spavaš, rasteš.
Ne boji se Baba Roge i veštica i uporno ih traži u mraku da dođu da se igraju sa njim.
Preferira crnke od plavuša, iako mu boje baš nisu jača strana.
U duši je ekspresionista i mi kao obične neznalice ne možemo da prokljuvimo njegova umetnička dela, nego nam on objašnjava krugove, linije i tačkice - Crtam auto, crtam magu, crtam Deda Mraza...
Plaši se ronilačkih boca i time out u sobi kad zabrlja, a najviše voli da pliva, svira, peva i kuva.
Toliko za sada, a vi izvol´te svratite još koji put.
*Vuk = Wolf
Dobrodosli u Srbiju
...I nazad na Blogger.
Nažalost blog.381 sistem više ne postoji, a sa njim su nestali i svi moji postovi.
Prohujali sa istekom godišnje uplate sistema, iako se mogu videti još uvek na google pretraživacu, čisto da me dodatno nerviraju.
Dve godine pisanja je nestalo zbog bezobrazluka vlasnika, administatora tog sajta.
Zar je bilo teško poslati jedan email i obavestiti blogere blagovremeno? Mozda na nekom drugom pozivnom broju bih dobila to tužno obaveštenje, 381 je ipak pozivni za zonu sumraka.
Zabeleži i zapamti - Još jednu vrstu srpske profesionalnosti. Zašto svi imaju više blogova. Otvori blog i na World press.
Nažalost blog.381 sistem više ne postoji, a sa njim su nestali i svi moji postovi.
Prohujali sa istekom godišnje uplate sistema, iako se mogu videti još uvek na google pretraživacu, čisto da me dodatno nerviraju.
Dve godine pisanja je nestalo zbog bezobrazluka vlasnika, administatora tog sajta.
Zar je bilo teško poslati jedan email i obavestiti blogere blagovremeno? Mozda na nekom drugom pozivnom broju bih dobila to tužno obaveštenje, 381 je ipak pozivni za zonu sumraka.
Zabeleži i zapamti - Još jednu vrstu srpske profesionalnosti. Zašto svi imaju više blogova. Otvori blog i na World press.
Wednesday, September 2, 2009
Subscribe to:
Posts (Atom)