Veliki pišonja u maloj noši

Nemoguća misija koja traje već 10 dana. Napredak je prisutan, ali sve mi se čini da će potrajati celo leto dok ne savladamo tu tehniku.

Za sada smo naučili da se ne piški gde god se ukaže potreba, već samo na parketu. Da se gaće skidaju posle piškenja, jer je osećaj bljak i da je bolje obaviti zadatak odmah u noši nego sedeti na njoj beskonačno i svađati se sa ukućanima.

Ponekad sadržaj noše uz pobednički osmeh prospe na pod i kaže - Piškio.

Poludeću.

Evrovizija 2010

Ove godine nemam favorita. Nekoliko pesama mi jeste "ušlo u usi", ali nijednu ne mogu da izdvojim. Neke od njih su u finalu, neke ne (Litvanija, Estonija, Finska, Švedska, Slovačka, Malta), odnos pola-pola.

Prošlogodišnje pesme, par njih (među njima i norvešku) i dalje slušam sa zadovoljstvom, ove godine izbor je za moj ukus ipak lošiji. Našu pesmu međutim ne doživljavam uopšte, kao većina toliko tragično. Što bi se reklo, može da prođe (u finale), tako je i bilo.

Čitam da se koplja lome između Azerbejdžana i Nemačke, navijam za ovu drugu. Zanimljivija mi je, a i bilo bi bolje po sve fanove ESC da opet jedna sujetna zapadna zemlja pobedi. Neka smo mi istočni večito drugi, samo da ESC opstane. Kad bi ukinuli ESC, za mene bi to bilo jednako ukidanju: Slave, Nove Godine, Božića i Uskrsa zajedno.

Ostatak porodice nema ESCovske dileme i ovo je njihov izbor (klik na siva slova, da čujete i vidite) koji podržavam : Bora - Jermenija, Rusija, Španija, Baba - Kipar, Ćus - Nemačka, Deda - izrod, dok se Vuk odlučio za:






i

Trgovac

Kazu upućeni da klinci u ovom uzrastu počinju sa igrama pretvaranja (mama, doktor i sl.). Ni Vuk nije izuzetak, već neko vreme stavlja se ulogu prodavca i mušterije (i još po nešto, ali neki drugi post o tome.)

Svaki dan sa tatom ide u prodavnicu i važi za najkulturniju mušteriju (vidi dole). Već ima neku rutinu, zna šta najčešće uzimamo i sam odlazi po robu i imenuje šta je uzeo, za koga je, čemu služi... Nekad se i malo zbuni, tako je pre par dana u prodavnici nameštaja tražio kilo kobasica.

Kući nađe neku kesu, poređa igračke ili još bolje plen kao robu iz frižidera i počne:

-Dobaj dan, izvojite.

-Ja bih jedno jogut od kajsije. Može batačić, kindel jaje, svadojed..?

-87 dinala vaš jačun. Inače uvek pazari u nekim "sve po 87 dinara" radnjama.

-Može kesa? Sve uredno spakuje.

-Hvala.

-Doviđenja komšija, Pijatno...

Istrazivanje ADHD

Kako se razvija mozak u djece s poremećajem hiperaktivnosti?

Godinama se postavljalo pitanje u medicinskim krugovima da li je poremećaj hiperaktivnosti rezultat toga da se mozak djece razvija sporije od mozga "normalne" djece ili se razvija drugačije? Istraživači sa National Institute of Health Study iz SAD-a pokušali su na to dati odgovor.

Oni su nakon posljednjeg znanstvenog istraživanja zaključili da se mozak djece sa poremećajem hiperaktivnosti razvija sporije. Posebno se to odnosi na centre zadužene za djelovanje, pažnju i kontrolu. Zrelost u spomenute djece u prosjeku kasni oko tri godine. Ukoliko "normalno" dijete razvije zrelost do 7 godine, dijete s poremećajem hiperaktivnosti dostiže je u 10. godini.

Poremećaj hiperaktivnosti pogađa 8 do 10% djece školske dobi. Češće se javlja kod dječaka nego kod djevojčica i nitko ne zna zašto. Djeca su hiperaktivna, djeluju bez prethodnog razmišljanja i imaju problema s pažnjom, odnosno ne mogu se dugo fokusirati na jednu stvar. Isto tako, teško im je sjediti za stolom i učiti.

Kada su maleni, većina djece je hiperaktivna i ponašaju se na opisani način, ali problem nastaje kada krenu u školu i kada se ponašanjem počinju razlikovati od druge djece. To utječe i na njihov školski uspjeh, ali i na socijalizaciju s drugom djecom.

Što kaže novo istraživanje?

Znanstvenici su pronašli važnu informaciju koja ih navodi na mišljenje da se mozak djece s poremećajem i "normalne" djece razvija potpuno isto, samo se mozak hiperaktivne djece razvija sporije.

Taj podatak ranije nije bio poznat jer se u istraživanjima koristio isključivo uređaj za magnetsku rezonancu mozga, koji može istovremeno obuhvatiti samo jednu sliku. No za ovu konkretnu studiju korištene su višestuke snimke mozgova djece, snimane u pravilnim razmacima kroz njihovo odrastanje. Snimke su kasnije sakupljene i uspoređivane u Institutu.

Snimke su mjerile promjene na moždanoj kori tj. u sivoj tvari kod stotina djece i tinejdžera, od kojih je polovica imala dijagnsticiran poremećaj hiperaktivnosti, a polovica nije. Rezultati analize su pokazali da se zrelost moždane kore razvijala sporije kod sve djece s poremećajem koja su sudjelovala u istraživanju.

Ono što se zadnje razvijalo i sazrijevalo kod djece s poremećajem hiperaktivnosti bili su centri za kontrolu djelovanja i pažnje.

Postoji niz zbunjujućih mitova i predrasuda vezanih uz poremećaj hiperaktivnosti, ali ono što roditelji moraju znati jest da njihovo dijete nije manje inteligentno ili sposobno i da će prerasti s godinama poremećaj manjka pažnje. Mozak djece sa poremećajem hiperaktivnosti razvija se normalno, samo nešto sporije.

(JK, Izvor: Health Jornal)

Preuzeto sa link.

Ada, Stenka

Ispred zgrade

Bicikl

Bili smo bez Vuka par dana, uživao je u čarima seoskog turizma. Baba i deda su isuviše bili zauzeti jurnjavom za njim i nisu ništa uslikali. Krivo mi je, jer sam propustila makar preko slika da vidim jedan veliki doživljaj. Vuk je prvi put samostalno vozio bickl sa pomoćnim točkićima!

Čeburaška

Čeburaška je ruski crtani film (kadar po kadar) koji je sniman u periodu od 1969. do 1983. godine. Verovatno je tada bio čudesna animacija, ali i pola veka kasnije ne gubi ništa od svoje lepote. Zato se možda lako probio među morem crtaća na kablovskoj televiziji i postao Vukov omiljeni crtani film.

Vuk iako ne razume potpuno radnju, jos je mali, a i na ruskom je, našao je nešto u njemu, toliko mu je smešan da se drži za stomak dok ga gleda i oduševljeno nam priča o njemu. Radnja se sviđa i mami i tati, realna je (mada nisu svi likovi) i bliska nama i našem detinjstvu.

Starije generacije ili ljubitelji ruske kinematografije su sigurno čuli za ovaj crtani film, verovatno ga i odgledali, dok je meni do skora bio potpuno nepoznat. Inače, poznata dečija pesma Dragana Lakovića - Krokodil Gena je prevedena verzija pesme iz tog crtanog filma, preko nje smo, tražeći je na you tube i došli do crtaća

Čeburaška je glavni lik, preslatka, tropska životinja, nepoznata nauci, koja je slučajno sa tovarom pomorandži iz svoje tropske domovine završila u jednom ruskom gradiću. Kroz četiri epizode možemo pratiti kako se on (Č. je dečko) snalazi u novoj sredini. U tome mu pomaže njegov novi drugar, siromašni krokodil Gena, a muke zadaje jedna bleskasta bakica. Čeburaška najviše od svega želi da postane pionir.

Zanimljivosti - Čeburaška je nekoliko puta bio maskota ruske reprezentacije na Olimpijskim igrama, zadnji put 2010. Japanci su tđe ljubitelji ovog lika i dela, učestvovali su i u snimanju novih epizoda, vrlo loših. Jos jedan veliki fan je i Johnny Weir.

Predlažem i vama da ga pogledate sa klincima.. Postavila sam Vukovu omiljenu epizodu (1. i 2. deo), koja baš počinje sa svima znanom pesmicom.

Tobogan

Ovo je tek draft, nadam se da ću sutra uspeti da uhvatim Vuka i dodam sličice. Bez njih ništa.

Vuk već neko vreme zna da imenuje tobogan, cca. par meseci, a pre toga je govorio slide.

Duže od svega toga on radi sledeće - Prevrne stolicu tako da je vrh naslona na podu, kao i sedište, a nogare su u vis. Možda deluje čudno da to moze olako i bez buke da uradi, ali ko ga poznaje zna da je moguće.

Kad sve to lepo namesti, počinje zabava, uhvati se za nogare, popne se na vrh kosine i spusti guzicom (barem pokusava, štof nešto nije klizav) i tako u krug.

Vuk dakle tako pravi svoj tobogan.

Nije teško pogoditi kad uz priču ide i reč tobogan. Meni je međutim do skora bila misterija šta on to radi, jer nije pričao o tome, a i stolica mi baš nije ličila na tobogan. Konačno je pre neki dan progovorio - Mama siđe, hoce penje tobogan, prevod - Mama, siđi sa moje tobogan stolice, penje mi se. Cica mala inženjerska.

I gledam to moje dete, očigledno već pametnije od mene, jer tek kad sam uz rec povezala sliku, videla upravo ono sto on zna još pre druge godine (kako se pravi i funkcioniše tobogan) i stidim se, zato što sam se više nervirala što rastura stolicu, nego obraćala pažnju koliko je to što on radi zanimljivo i važno. Dečija mašta, fantastična je, zar ne?

Pasji život

Kao što svi znamo, zahvaljujući TV dnevnicima, brojnim člancima, forumima, FB grupama, tvitovima... jednoj kuci lutalici su odsečene sve šape. Danima je hodala na ranama i juče je konačno zahvaljući dvema sugrađankama zbrinuta u privatnoj veterinarskoj ordinaciji. Nastao je nažalost problem proteza za noge, jer veterinar iako je puno pomogao, nije ni svemoguć. Vrlo brzo su se javila udruženja, pojedinci i Gradska vlast, koji su našli načina da se nabave i proteze i da kuca nađe smeštaj.

Zaista sam srećna, pogotovo što to kuče i pored povreda i trauma će prvi put osetiti šta ne znači pasji život.

Našu kucu Mimi smo možda spasili slične ili još gore sudbine. Ne samo da smo, hajde tako da kažem učinili dobro delo, nego smo time dobili i najgotivnijeg džukca u celom Beogradu. Usvanjem kučeta sa ulice, samo smo mi, ljudi dobili.

Slažem se dalje da nemam prava da sudim bilo kom dobrotvoru. Svako ko da svoje vreme, novac za dobrobit drugih, bilo da su u pitanju pozorišta, bolnice, biblioteke ili životinje, može samo dobiti našu zahvalnost.

Ali! Meni i dalje nije jasno kako je bol i budućnost psa, važnija od boli i budućnosti deteta ili obespravljenog siromaška? Čak i za gradonačelnika. Koliko dece nema detinjstvo ili isuviše pre vremena završi život, jer roditelji nisu imali dovoljno novca da im pomognu? Koliko poštenih, radnih ljudi živi u siromaštvu, a ceo život su stvarali za sebe i druge? Koliko porodica trpi torturu nasilnika, jer nema gde? Isuviše, iako se i začuje po neki glas iz mase - nepravda, među političarima vlada muk.

Pošto nemam lepo mišljenje o današnjim političarima u Srbiji, smatram da je ovaj nesrećan slučaj našem gradonačelniku u stvari pao kao kec na 11. Em, prilika da se slika kao veliki heroj za male novce, em, će lakše da izmuze te neke nove životinjske takse. Što naravno ne znači da on ne voli životinje. Platane, znamo da ne voli.

Vrlo je važno i zbog nas ljudi da se počionici takvih i sličnih zlodela nad životinjama pronalaze, procesuiraju, baš kao na Zapadu, gde znaju da su takvi pojedinci antisocijalni sadisti i kao takvi opasni i po ljude, a najčešće po decu. Mene užasava činjenica da u blizini jednog vrtića živi slobodno takva spodoba.

Uskrs

Sa malim zakašnjenjem

Srećna Pasha!

O Pashi možete malo pročitati ovde i puno više ovde.

Probala sam jednom kekse sa slike. Upravo sam saznala tj. podsetila da se (englenizovano) zovu Matzo. Moguće i da sam nešto pobrkala, ima tome godina.

Izvini V, nisu mi se baš dopali. Nije bilo do domaćice (najbolje torte i pite pravi), već do samih sastojaka. Tradicija je ipak važnija od moje hm.... Hvala što si je podelila sa mnom.

Vuk bi ih isto gricnuo. Gleda sliku i kaže - Jedemo keksić.

Naš 3. Uskrs

Христос воскресе! Srećan Uskrs! Happy Easter!




Slike pogledajte sutra, prekosutra.

Predstavljam vam Vuka

Vuk je veseo, energičan, umiljat i veoma tvrdoglav dečak. U avgustu puni 3 godine.

Ukratko za one koji su propustili ranije postove, o glavnom junaku:

Taman sam mislila da sam prošla u trudnoći bez osećaja drugog stanja, ali avaj došlo je do klimatskih promena i onako ogromna u zadnjim nedeljama trudnoće sam sam zaista kuvala na najvišim temperaturama ikad zabeleženim u Srbiji. I dalje se sećam tog osećaja ključanja vode ispod kože. Vuk iako je odlučio u jednom trenutku da ubrza svoje predstavljanje svetu, ipak je bio doktor taj kome se žurilo da što pre vidi Vuka. Iskreno tata i ja smo bili poprilično uplašenu i tako rastrzani između želje da što pre ali i kasnije dodje taj dan Vukovog rođenja.

Izgleda da je baš bio slatko novorodjenče, meni u svakom slučaju najlepše, jer kad kompliment dodje od srpske babice onda je zaista zasluzen. Posle se na nas nameračila dr.Korać koja je smislila nove metode lečenja bebi žutice za one sa plićim džepom i umalo nije zaista veliki problem napravila.

Mlekara je radila svega šest meseci i proizvodnja je bila nedovoljna za Vukove prohteve. Jedna od težih stvari kroz koje smo prošli su bili dugi i česti podoji, istim tempom od prvog pa do posledjeg dana dojenja.

Ostalo je zaista išlo po propisima. Smeškao se, grickao stopao, sedeo, prohodao (pola vremena je hodao za svoj 1. rođendan, a pola puzao) na vreme. Jedino sto se drao i tražio pažnju, kao da ga je bilo tri komada. Da ne ureknem, o zdravlju neću pisati.

Imali smo jednu tešku avanturu oko 2. rodjendana vezanu za govor. Pametna mama se dosetila modernih tehnologija za svoje i dobro deteta - Baby TV. Vuk sa druge strane nije imao zamerki i jel nije progovarao. Onda su krenule šetnje po psiholozima, lekarima, logopedima i zahvaljući prvoj dijagnozi nesposobnjakovica iz IZPG u Jovanovoj, a koju je pametna (ovaj put duplo pametnija) mama svaki put naivno pokazivala drugim nesposobnjakovićima ređale su se nove i stare dijagnoze. Pogrešne. Mali Vuk videvši da je đavo odneo šalu odlučio je jednog dana u parkiću da progovori potpuno tečno na engleskom. Tako se taj dan igrao na see saw, spuštao niz slide i brao pink flower. Što nas je konačno stavilo u spoznaju šta se to desilo i upisali smo dete na kurs stranih jezika - odsek za srpski jezik. Situacija je OK, jer Vuk hvala Bogu nema organski problem vezan za razvoj govora, ali i dalje moramo da vežbamo gramatiku srpskog jezika. Naravno naišli smo i na dovoljno stručne ljude na tom putu i sigurno ću ih pomenuti u nekim od sledećih postova.

Međutim za svaki problem mora postojati i uzrok tog problema. Ono što možda stoji kao uzrok je laički i kratko rečeno ADHD, ali ima vremena i ta "povišenija aktivnost" da se snizi. Jedino do kog se zaključka došlo jeste da je mama sigurno patila od tog ADHD tako da ću i o tome više pisati.

Vuk je i jedno veoma fino dete. Zna da koristi - Izvoli, Hvala, Dobar dan, Doviđenja, Laku noć, Kako ste, Prijatno, Komšija,nice.

Trenutno usavšavamo brojanje prstića, olovaka, lopti po kući. Nekad se zaustavi na tačnom rezultatu, a nekad produži dalje. Tako da sad imamo po tri noge, sedam prstiju i sl.

Vuk zna i kako se zove i preziva, kao i imena svih ukućana.

Zna i da imitira celu svoju farmu igračaka životinja, koje redovno stavlja u krevet, jer - Moraš spavaš, rasteš.

Ne boji se Baba Roge i veštica i uporno ih traži u mraku da dođu da se igraju sa njim.

Preferira crnke od plavuša, iako mu boje baš nisu jača strana.

U duši je ekspresionista i mi kao obične neznalice ne možemo da prokljuvimo njegova umetnička dela, nego nam on objašnjava krugove, linije i tačkice - Crtam auto, crtam magu, crtam Deda Mraza...

Plaši se ronilačkih boca i time out u sobi kad zabrlja, a najviše voli da pliva, svira, peva i kuva.

Toliko za sada, a vi izvol´te svratite još koji put.

*Vuk = Wolf

Dobrodosli u Srbiju

...I nazad na Blogger.

Nažalost blog.381 sistem više ne postoji, a sa njim su nestali i svi moji postovi.

Prohujali sa istekom godišnje uplate sistema, iako se mogu videti još uvek na google pretraživacu, čisto da me dodatno nerviraju.

Dve godine pisanja je nestalo zbog bezobrazluka vlasnika, administatora tog sajta.

Zar je bilo teško poslati jedan email i obavestiti blogere blagovremeno? Mozda na nekom drugom pozivnom broju bih dobila to tužno obaveštenje, 381 je ipak pozivni za zonu sumraka.

Zabeleži i zapamti - Još jednu vrstu srpske profesionalnosti. Zašto svi imaju više blogova. Otvori blog i na World press.