Tobogan

Ovo je tek draft, nadam se da ću sutra uspeti da uhvatim Vuka i dodam sličice. Bez njih ništa.

Vuk već neko vreme zna da imenuje tobogan, cca. par meseci, a pre toga je govorio slide.

Duže od svega toga on radi sledeće - Prevrne stolicu tako da je vrh naslona na podu, kao i sedište, a nogare su u vis. Možda deluje čudno da to moze olako i bez buke da uradi, ali ko ga poznaje zna da je moguće.

Kad sve to lepo namesti, počinje zabava, uhvati se za nogare, popne se na vrh kosine i spusti guzicom (barem pokusava, štof nešto nije klizav) i tako u krug.

Vuk dakle tako pravi svoj tobogan.

Nije teško pogoditi kad uz priču ide i reč tobogan. Meni je međutim do skora bila misterija šta on to radi, jer nije pričao o tome, a i stolica mi baš nije ličila na tobogan. Konačno je pre neki dan progovorio - Mama siđe, hoce penje tobogan, prevod - Mama, siđi sa moje tobogan stolice, penje mi se. Cica mala inženjerska.

I gledam to moje dete, očigledno već pametnije od mene, jer tek kad sam uz rec povezala sliku, videla upravo ono sto on zna još pre druge godine (kako se pravi i funkcioniše tobogan) i stidim se, zato što sam se više nervirala što rastura stolicu, nego obraćala pažnju koliko je to što on radi zanimljivo i važno. Dečija mašta, fantastična je, zar ne?